Osećanje karakteristično za ljude sa ovih prostora, bez obzira na nacionalnost, versku ili neku drugu pripadnost. Kada nam ništa ne ide, u trenucima depresije, tuge i melanholije najviše nam prija da slušamo pesmu koja nam trenutno stanje još više produbljuje i dovodi ga do vrhunca. Kao da volimo da nas što jače boli.
Tužni ste iz bilion različitih razloga a onda dođete kući/odete u kafanu/na žurku i tamo slušate samo pesme koje vas najviše pogađaju. A repertoar najčešće čine Đorđe Balašević, Toma Zdravković, Haris Džinović, Halid Bešlić ili ko god da je od njih onaj koji najbolje "pogađa žicu".
Meni se svi čude što slušam Joy Division kad sam depresivna (sama muzika je dovoljna da bi dobio želju za samoubistvom)...eto, o tome se radi, ako već mora da boli, nek boli neopisivo mnogo.:)
bude bolje posle toga.+
kako je ovo istinito.... +