Je jedna od najvecih ljubavi koje covek moze da dozivi u svom zivote.Kada si na stadionu i svim srcem navijas za svoj tim.Tenzija na vrhuncu , zivci nategnuti ko strune.I onda , gol!
Kada ste ti i hiljade nepoznatih ljudi kao jedno!Tada se zaboravi na sve probleme , bar tih dva sata si deo necega sto zapravo vredi.
Ja sam to hteo da definišem ali nisam mogao da nađem prave reči. Taj trenutak kad padne gol......nemam reči. Mislim evo ti plus. Volim taj momenat, ali nemoguće ga je rečima dočarati.
Ako si bio na toj utakmici jeste. Ako nisi, onda nije baš.
Не, то је онај осећај кад ниси ни рођен 91.. А фора као, кад се родиш и сазнаш да је твој клуб некад био првак света, онда осетиш топлину око срца.. онда си сигуран да ћеш да шиштиш са том информацијом до краја сог живота.. Е за тај тренутак вреди живети!
Ma ja imam taj osećaj i kad ga Partizan zavali Borcu iz Čačka. Kad svi skočimo i zaurlamo a tih par sekundi nemaš kontrolu nad sobom. Vrh osećaj. Naravno ko voli. Ko ne voli jbg.
Jedan drugar na Derbiju kad je pao gol od sreće je izuo patiku i bacio negde u pičku matrinu a 10 sekundi kasnije me je pitao "Gde mi je patika?" hehehehehe.....šou
ovo moze da kaze samo covek koji nema cime da se pohvali u zivotu i koji apsolutno nije zadovoljan sobom.
Љубав према клубу, не може да престане,
док живим клицаћу њееееееемууууууу!
ВОЛИМ ТЕ ПАРТИЗАНЕ!!!!!!!!