ljubavno pismo

Izgubljena romantika.
Nesto cega se stariji secaju, sa setom, a mladji samo mogu procitati u nekog dobroj knjizi, ili videti na filmu.
Za razliku od instant sms ili mail varijante, nesto sto je ljubavno pismo cinilo neodojivim je:
-prenosilo je dusu voljene osobe i deo nje, kroz rukopis, miris, nacin na koji se pakuje i kovertira...
-ukljucivalo je ceznju, zudnju, brigu, molitvu, nestrpljenje, ustreptalost, radost i euforiju...
-usled medjusobne odvojenosti, pismo je bilo fizicka veza dvoje zaljubljenih, koje je cinilo da se u njegovom iscekivanju, duhovno dozivljavaju snaznije nego kada su zajedno, pa je na taj nacin i jacalo vezu.

Jedini put kada sam bio ljubomoran, apsurdno,ali bilo je to u vojsci dok sam gledao ortake koji su meditirali nad svojim ljubavnim pismima, a ja nisam imao svoje.
Jedan lik iz Nisa mi je dao da procitam pismo koje mu je poslala devojka,da bih mu pomogao da uzvrati, posto nije bio najpismeniji, a bio je retko dobar decko.
Ni to pismo nije bilo najpismenije sroceno, ali je bilo tako snazno, iskreno, nabijeno cistom energijom i neiskvarenom emocijom, da sam ja i dan danas ubedjen da je to nesto najupecatljivije sto sam ikada procitao.
Pomogao sam mu da odgovori,ali nisam zeleo da ja sastavljam odgovor, nego sam korigovao njegovo usmeno diktiranje, i posle dodatno pomogao,da to prepise.

Rasplinulo me je to sto se osetilo kako se upinjao da prenese svoju emociju, i to tako jednostavno,a opet slozeno, kako je to izveo, takodje me je, ne dirnulo, nego odvalilo!