ljubavno pismo

Jedini put kada sam bio ljubomoran, apsurdno,ali bilo je to u vojsci dok sam gledao ortake koji su meditirali nad svojim ljubavnim pismima, a ja nisam imao svoje.
Jedan lik iz Nisa mi je dao da procitam pismo koje mu je poslala devojka,da bih mu pomogao da uzvrati, posto nije bio najpismeniji, a bio je retko dobar decko.
Ni to pismo nije bilo najpismenije sroceno, ali je bilo tako snazno, iskreno, nabijeno cistom energijom i neiskvarenom emocijom, da sam ja i dan danas ubedjen da je to nesto najupecatljivije sto sam ikada procitao.
Pomogao sam mu da odgovori,ali nisam zeleo da ja sastavljam odgovor, nego sam korigovao njegovo usmeno diktiranje, i posle dodatno pomogao,da to prepise.

Rasplinulo me je to sto se osetilo kako se upinjao da prenese svoju emociju, i to tako jednostavno,a opet slozeno, kako je to izveo, takodje me je, ne dirnulo, nego odvalilo!