Ljudi koji prilikom izrade raznoraznih sferičnih oblika preferiraju materijale nastale od izlučevina sopstvenog nosa

Oduvek je čovek težio za savršenstvom. Savršenstvom oblika, savršenstvom forme, jedinstvom između to dvoje. Zašto? Bog će ga znati. Upisano u genetskom kodu, iskonski, nešto što je samo naše i po čemu se razlikujemo od svega ostalog na ovoj planeti.

Mnogo godina ranije, pre nego što će ljudima i biti jasno da je upravo Sunce izvor svega, pogled je često skretao ka nebu u potrazi za tom sferom. Zlatnom, sjajnom, jedinstvenom, očaravajućom. Dodati u jednačinu prst, neku upalu, bronhitis ili običnu prehladu i eto, uslovi za korak napred su tu, potreban je samo još britak um da poveže sve to. A čovek, ko čovek, nevino ljubopitljiv, gurnuo bi prst u svaku rupu na koju na svojem putu naiđe. Sanjar, spreman da zakorači u nepoznato, šta više ima da se kaže?

Sve je jasno, kockice su se zaista uklopile za sve nas. Pred nama je zaista svetla budućnost.