LJuta hemija

Сваки здрав човек личи један на другог, а сваки болестан човек болестан је на свој начин.
Доротеа је била дивна девојка којој није било лако. Свако јутро би је будио узнемирујући глас Даде, њене мајке који јој је нервозно говорио ствари које она није желела да чује. Тражила је сталну пажњу, разумевање и љубав. Милан јој је деловао као човек који то може да јој пружи. Зато га је и заволела. Одбегла од куће код свог новог момка Милана и најбоље другарице Тине. После извесног времена почела је да је гризе савест и схватила је да је више воли свог старог момка Ненада. Стрес због тога што више није могла да се врати њему, код ње је кулминирао нервним растројством, а реалитет је од ње био све даљи и даљи, дакле и она све горе и горе...

- Доротеа : Хоћеш ли престати да ме оптужујеш и престати да ме лажеш??? Како можеш мислити да сам ја устала у пола ноћи и спалила твоју папучу на рингли?! То сте морали бити ти и Тина да би оптужили мене за то! Друго, не престајеш да ме лажеш стално нешто смераш против мене. Сада одлазим да те више никада не видим!
- Милан : Али, Доротеа, јутро је паметније од вечери. Стани мало. Размисли шта ћеш тиме постићи. Ако желиш да идеш, желим ти сву срећу.

Прошло је, тако, неколико сати, Доротеа је отишла код Тине, умисливши да је Милан лаже и да је смерао нешто против ње. Доживела је нервни слом, заправо, зато што се предомислила, волела је другог и њено несвесно, како би рекао Јунг, јој је говорило да треба да му се врати, али сад је било касно и она није могла да издржи бол, незадовољство и огорченост које је у њој супер его изазивао.
- Доротеа : Њега и мене треба убити!
- Тина: Не, не треба никог убити.
- Доротеа: Сада ми је потребна само љута хемија да завршим са целом овом причом.