Naredba BASIC-a koju smo naučili u najranijoj mladosti (a ko je bio isuviše mlad, ili možda još nije bio ni u planu ne zna šta je propustio). Posle toga je sledilo puštanje kasete na kojoj je određena igirca, te njeno učitavanje u RAM računara (48K, 64K, 128K - K znači kilobajti). Kod ZX Spectruma se pri tom moglo uživati u karakterističnim zvucima krkljanja (ne baš kao prilikom uspostavljanja veze na dial-up, ali slično). Commodore je imao svoj kasetaš u paketu, pa se tu ništa nije čulo.
Ajde kad se prisećamo dial-upa, da se setimo i ovoga. Uzgred, igrice su bile često bolje nego današnje koje idu na terabajtima - skuldejz recimo...
