Lokal patriota

Sigurno utočište za poštene ljude, domaćine. Kad ti žena sakrije rakiju, kalaš i Dražinu sliku, valja negde otići na dezinfekciju i detoksikaciju od današnjih vremena.
Obično je lociran u nekoj vukojebini, između stolarske radnje i mesnice koja prodaje samo krmetinu. Poslužuje jedro devojče ili se služiš sam. Nemaš baš neki izbor pića, ali budimo realni, nisi ti došao da degustiraš Kaberne Sovinjon iz osamdestreće, već da se malo okadiš evaporisanim salom sa obližnopekuće majke prasice i sedam prasića i drmneš jednu domaću. Tu nikome nije dosadna tvoja priča o srećnim vremenima, kada si hladno i manje hladno oružje mogao da potegneš i radnim danom, a ne samo u lovu i o verskom prazniku, kad se spavalo u jendeku, a ne pored žene koja ti kenja zašto si jebo majku dezertersku danas polovini ulice. Enterijer je uređen bogato i raznoliko, sa Čičinim slikama iz raznih perioda života, kako bi svako mogao da nađe nešto što najbolje odgovara njegovom ukusu.
Ne gledaju se prenosi utakmica, jer što da gledaš gomilu obrijanih izdepiliranih pedera, koji se šljapkaju po dupetima, kada već možeš Vojvodu. Tada se izbaci televizor marke Ei Niš ispred lokala, dijagonale ekrana metar i dvaes, malo je sjebana slika jer je riknula visokonaponska kaskada još pre petnaes godina, a poslednji majstor koji je znao da je popravi pre dvaes, ali nisi blesav da ne znaš kako izgleda Vojvoda, šta će ti bolje. Odvrne se ton do maksimuma, jer nisi ti slušao Stravinskog pola života, već maestra Kalaš Šaržerevića, u punoj snazi. Prati se sa pažnjom uz povremene salve odobravanja i ako-si-mu-rekovanja i česta psovanja majke američke crtica ustaške.
Tako očišćen i okađen, možeš da se vratiš ženi i deci. Sinovima koji nikada neće postati ljudi, ćerki koja se zabavlja sa šalovanim pederom, koga ni na krmaču ne bi pustio i šefu koga bi za primer streljao, majku mu kapitalističku i ratnoprofitersku ja.