Lončiranje je jedan obred, ritual ceo, koji je bio odlično poznat našim precima dok nisu uveli vodu. Medjutim, ako živite na šestom spratu u zgradi gde stanari ne mogu da se dogovore da kupe pumpu ili ako je vaša kuća na brdu gde se završava vodovodna mreža, onda znate kako to izgleda. Za ostale sledi opis:
Postoji više tehnika.
1) Ako imate bar i malo pritiska, ugrejte vodu u malom bojlerčiću pa prenesite vodu u kofama do kupatila-Tome dajem prednost.
2) Ako ste od onih koji vole prirodu i štede energiju balone od po 5 litara vode (za koje ste išli do Vatrogasnog da natočite) stavite u oluk, na prozor, terasi (ako je imate) i sačekajte do 6 popodne da se voda ugreje.
3) Kada nemate drugi izbor (ne curi ni kap vode, zima je) vodu, prethodno donešenu od komšije ili iz Vatrogasnog, ugrejte na svom šporetu. Dve šerpe u kojima se kuva džem su dovoljne.
Kada ugrejanu vodu prenesete u kupatilo sve što vam treba su lonče, sapun i šampon (na kupku ne pomišljajte) i lončiranje moze da počne. Vreme koje vam je potrebno za ovaj proces dobićete ako vreme koje vam je potrebno za klasično kupanje pomnožite sa 5. I kada konačno budete izašli čisti i oznojeni ujedno, sa bolom u leđima od savijanja i nošenja kofa, očekujte komšiju odozdo na vratima, jer ste poplavili celo kupatilo.
'Fala. Jel to iz sazaljenja nad mojom sudbinom? :) Nadam se da kod tebe nije ovo slucaj.
Necu ja ni da dobijem pluseve. Ljudi naravno ne mogu ni da zamisle da je ovo moguce u 21. veku.