Mesto strave i užasa kojim me je, zamislite, rođeni otac plašio u trenucima kada sam pokazivao odbojnost prema knjizi, odnosno učenju. Ekvivalent ovom mestu je kopanje kanala, ali moj otac je vrlo originalan u pronalaženju metoda za mučenje ( k'o markiz de Sad ), pa je smislio nešto novo, sveže i potpuno različito od drugih očeva, koji su svoju decu plašili nemaštovitim kopanjem kanala ili mešanjem maltera.
Ćale dolazi s posla, ja ušao u kuću tri minuta pre njega, presvukao se, oprao ruke i seo da odmorim noge od stajanja u prevozu:
- Da, da... Svaki dan ista slika... Kad god dođem zateknem te u tom položaju...
- Ali sad sam...
- E, moj sine... Znaš gde se završava s guzice?
- Ali samo što sam...
- Tako je, u magacinu sirovih koža...
Odlazim u sobu i uzimam knjigu...
