Naočare koje se zamagle istog momenta kad zimi udješ smrznut u toplu prostoriju.
(otvaranje vrata, ulazi drug, zatvara vrata, zapinje za stolicu, hvata se slučajno za sisu random gimnazijalke matematičkog smera koja mu za obraz lepi roditeljsku šamarčinu, i pada na pod kafane)
-’De gledaš, bem te ćoravog?
-Izvinjavam se, nisam namerno, zamaglile su mi naočare..
-Pa što ih ne skineš?!
-Rado, ali nosim dioptriju 3.14, još slabije ću videti.
-Uh, 3.14, Pi! Moj čovek! Skini te maglenke i uzmi me, rastavi me na proste činioce, raščlani me!!!
dobra je, nego ovi klinci cepaju minuse, nemoj da se smoriš...