- Е, видео сам прекјуче на Панчевачком оног твог зета из Борче.
- Аааааа... Како је мали свет...
______________________________________________

Говоре неки да је ово хладан и пуст свемир, бескрајна празнина, а да смо ми само његови неповезани делићи, који лутају тамо-амо, сударајући се и вечито се разилазећи. А ја, видите, ја не мислим тако. Сви смо ми повезани у једну органску целину, која складно функционише.
Како то? Ево, на пример: комшија који живи спрат испод мене ради као гробар. Е, па шта? Па, он ће једног дана да сахрани и мене, и апотекарку, која живи спрат ниже. А ја, на пример, учићу њихову децу како је живот леп и пун повезаности, јер ја, ja сам наставник техничког васпитања. На страну то што ће апотекарка да лечи и мене, и гробара, и његову децу кад се разболимо. На страну и то што ме је њена раскалашна старија ћерка пустила једном да је лижем и обећала да ће се удати за мене ако научим и оно друго... Нећу се осврнути, наравно, на то што ми је апотекаркин отац, озлоглашени политички комесар, лично стрељао деду, али о њему морам рећи да је био задужен за морал јединице у којој је комшија гробар служио војску, одмах после рата – ах, те две године копање јама за издајнике... ту је, кажу, занат и испекао...
Ето, и оволико је довољно. Па нека после мудријаши дођу и нека кажу: бескрајна празнина, делићи и неповезаност. Празнина и неповезаност, мало сутра! Нека причају они то неком другом! Свет је препун смисла, и неких тајних веза.

Uvate Marsovci neke ljude da bi radili eksperimente na njima. I iz nekog nepoznatog razloga odluce da puste sve koji su iz njima poznatog grada. Protekcija svugde i svuda...pa i na Marsu
Naravno Njujorcanin i Moskovljanin ispuse i dodje red na Srbina.
Srba:Pa ne znam sta da vam kazem, ja sam iz Blaca, to vam je...
Marsovci (u glas): Pa de si, kolega, kako ne znamo, pa mi smo svi studirali tamo...