Svi smo imali susret sa njima,dolaze nenadano, dok uzivate u mirnoj bezbriznoj setnji i odjednom pred nosom vam se nalaze deciji casopisi specijalna izdanja karata za pozoriste ili meni omiljena situacija kada vam zabodu ikonicu za rever i cekaju da udelite neki dinar(citaj 200-300). I sve to u ime Boga- sirotih zena u sigurnoj kuci-borbi protiv raka- dece bez ruku,nogu, glava i roditelja. Naravno ako ih odbijes ispadas neosecajna dzukela. Glupo osmisljeno, nefunkcionalno i najcesce prevarantski.
Hehe, al što ovi niški umeju kvarno da se sakriju na početku podzemnog prolaza, al' malo dalje od ulaza da ih ne vidiš sve dok ne siđeš...