Marfijev zakon

Popio si dve litre piva, ulaziš u poslednji tramvaj, voziš se od Vuka do Blokova, umireš već kod SKC-a kolko ti se piša, razmišljaš "dal' da siđem na železničkoj pišaš i baciš pare za noćni bus", premišljaš se, pakla pljuga manje ako platiš noćni, voziš se dalje, Hajat, Buvljak, Delta siti, umireš, razmišljaš o Libiji, Jemenu samo da skreneš misli sa eksplodirajuće bešike.
Dolaziš do Kineza, još samo dve stanice, fala kurcu, tvoja stanica nailazi, lik neće da prodje kroz narandžasto (to bi uradio da si pešak, majku mu), čekaš celo crveno, pali se zeleno, ali pali se i zeleno za desno, tramvaj belji i dalje, napokon polazi, izlaziš.
Nećeš valjda da pišaš na sred Jurija Gagarina. Idi do prvog drveta, imaj dostojanstva.
Još samo par metara do drveta, izvaljuješ da baš tvojim putem ide riba, kroz glavu ti prolazi "JEBEM TI!!!!" Skrećeš kod garaža izmedju zgrada, nailazi auto, osvetljava te kao jelena koji se nalazi na sred magistrale, "BOŽE UZMI ME", nastavljaš dalje, sve je mirno, nema nikoga u blizini, otkopčavaš šlic, opet se pojavljuje auto. Bešika će da ti pukne uskoro.
Moraš da hodaš još 5 minuta, do gajbe.
Vrata od zgrade koja su uvek otključana ovaj put su zaključana, tražiš ključ po dzepovima, guraš ključ, smrzla brava, nekako otvaraš vrata, ulaziš u kuću. Fala bogu, ispraznićeš bešiku, više ni ne osećaš svoj polni ud.
ĆALE JE U WC-u!!!!!!