Maricka bitka- jebe lud zbunjenog

Desilo se to pre nekoliko vekova. Mi srbi, poznati kao jedan nasilan narod, poceli smo da ugrozavamo osnovna prava naacionalnih manjina, koja su bila propisana Ustavom i Vizantijskim sporazumom. Te se dva velika tlacitelja, a braca po materi i krvi, okomise na sacicu Osmana, koji trbuhom za kruhom, dodjose do reke Marice, da love malo ribe i obezbede se za zimu, jer jesen vec uveliko bese. I pecase ljudi u miru i slozi, sve bratski delise, napravise i neke kucice, pa se skucise, ali sta sve to vredi kada smo mi divljaci. I dodjose i Ugljesa i Vukasin u tu malu Makedoniju, pa htedose da zabrane i ribolov, ali i da zabrane tim poboznim ljudima da se mole u Hilandaru.
Turcima to tesko pade, moljase srpsku vlastelu, da im makar veru ne diraju, jer oni kaze hriscanstvo postuju jednako kao i islam! Srbi, pa kakav smo mi to narod?! Naravno ne dozvolismo mi to njima, a Vukasin da im se naruga, napravi veliku gozbu sa svinjetinom i prepecenicom od 24 gradi i napise se tu svi i preki bise u svom pijanstvu.
Opet osmanski izaslanik pokusa da zamoli serbe da se ne rugaju njihovim obicajima i ponudi im pun kovceg blaga, samo da se jagnjetina uvrsti na jelovnik.
Medjutim Vukasin i Ugljesa se poklase radi blaga, a sa njima i silna druga srpska vojska.
Sutradan Turci dodjose da priznaju srpsku vlast, kada ono, a svi Srbi mrtvi!