Marijanče je nalakiralo nokte svežom sluzavom kurčevom vodicom i sada čeka da se osuše pirkajući u sećanja šaranovog loja i kožice pa je tako došla i do gadnog braonkastog dela koji nije baš ljubila pa ipak bi progutala, zanimljivo je to: nekad ti je gadno baš do povraćanja a nekad ne, nekad je to obična sasvim stvar neprimetna, uostalom kao i život, od tih promena stavova vrtelo bi joj se u glavi pa je izbegavala da misli i skuturila bi se često u taj nastavak svog imena - "če", tu je nekako bila "to" i osrednji ženski rod, meropax ženskog roda, ostavljena na miru od gizdave visoke i okrutne marijane i mučnog stranstvovanja od sebe, marijanče joj je darivalo toplu peć i šamar uz osmeh skućenja, dečji razmaci između zuba, topla kaša na kraju krajeva.
Cvili u snu pa ti je bude žao.
A umeo je da sroči sjajne definicije.
Ili da odlično počne a onda ga tok misli koje ni sam ne može da prati odvede negde daleko, daleko...
Marijana, Marijana, sad si tuđa žeeena