Matorci koji nose odela

Večiti simboli ustaljenosti i veštačke elegancije. Njihova elegancija je tipičan primer slučajnosti povezane sa trenutnom situacijom.
Bilo da idu po hleb, bilo da idu u bolnicu, kod komšije, bilo u kućnoj varijanti, uvek ćeš videti starce od sedamdesetak godina pa naviše kako nose odelo, verovatno sa svadbe, krštenja sina, ćerke ili sa nekog drugog povoda. Jednostavno, drugo nemaju šta da obuku, prestari su za trenerku ili šorceve, ili za farmerke, pa im se odelo sa venčanja savršeno uklapa u povučenoj paraleli sa starosnim stažem.
Neprolazno braon odelo, cipelice, eventualni prsluk i pristojna kapica, i njihov autfit je potpun. Oni pažljiviji u posmatranju ove vrste dolaze do zbunjujućeg zaključka da je odelo na njima potpuno sraslo na njihovom telu i da je potreban celokupan set špahli da se isto skine. Od svega toga, fali samo kravata, pa mogu komotno na zlatnu svadbu.
Iako je u pitanju odelo, čija je svrha da izgleda prefinjeno i sa ukusom, na njima to deluje tako mlako, bez adekvatne funkcije, sa istim utiskom kao da nose belu majicu za fizičko i FILA papuče. Njihovo odelo je iznošeno, izbledelo, ali veoma popularno za sva godišnja doba, među kojima, nekako, nerazumljivo, najviše prednjači leto.
Detalj, koji uz štaku najviše upotpunjuje ovu vrstu, su i sunčane naočare, pa sa pravim razlogom, ovaj vid oblačenja može da se svrsta u posebnu kategoriju ljudske civilizacije.