Oni su konačno dočekali svojih pet minuta, prvi su videli svetlucavi beli kombi sa šarenim logom i odmah krenuli da ga presretnu i izjave kako takvo nešto ne pamte. Nema veze što je pre dve godine isti takav grad uništio sve zasade paprika i sjebao pola paradajza. Nebitno što je prošle godine voda bila do kolena, a sada samo dva centa više. Vetar je '96 odneo krov škole, ali to je potpuno zanemarljivo u odnosu na porušene plastenike. Ne sećaju se oni ničeg od toga. Važno je da se pojave na Dnevniku 2 i time mogu da se pohvale pred rođacima u Nemačkoj i ekipe sa zidarskog ispred zadruge.
Dolaze voditeljke, tonac i kamerman i u masi uzbuđenih meštana traže pogodnog za intervjuisanje.
- Hoćete Vi da date izjavu?
- Ne ne! Evo ja ću. (Jedi govna Milutine, ti si bio onomad kad ti je odnelo pola senika. Sad je moj red.)
- Nema problema. Može bilo ko. Šta imate da kažete povodom ovog nezapamćenog nevremena?
- Ja za mojih 64 godine ne pamtim da se ovakvo nešto desilo. Reka se nikad ovoliko nije podigla, stigla je skoro do moje bašte.
- Izvinite, ali ovde smo zbog jakog vetra koji je odneo krov zgrade mesne zajednice.
- Aha, i to je isto nezapamćeno.
Jbg, da sam video tu definiciju verovatno ne bi napisao svoju. Ovako mi se svejedno čini da nisu iste. Tematika je malo drugačija ako bolje pročitaš :)
dok se jednom ne smrkne drugo ne svane