Mazalić

Moler koji toliko ozbiljno shvata svoje zanimanje da ga skoro izjednačava sa umetnošću, pa shodno tome i naplaćuje kao umetnička dela. Da se razumemo, radi on dobro svoj posao al' nije bre on Mikelanđelo, pa da ga plaćam ko da je oslikao Sikstinsku kapelu, a ako ćemo pravo nije ni moja kuća Apostolska palata da mi toliko traži, majke mu ga žudne.

Hteo je da postane neko poznato mazalo, pa je zato kao klinac stalno vukao sa sobom tempere, četkice i blok broj pet. Ode porodično sa ćaletom i kevom na Goč i umesto da ponese neku loptu on ponese slikarski pribor i dok ovi spremaju roštilj on slika jesenje pejzaže. Roditelji brinuli da ne izraste u nekog dukatliju, pa ga umesto na umetničke škole dali na zanat. Nek maže zidove ako baš voli da se zajebava sa četkom i farbom.

Ruku na srce, nije mu loše. Vozi pasat karavana dve 'iljade drugo godište i ima više love od bilo kog likovnjaka. Al' što sere o svojim radovima i što ih naplaćuje ko da će ti okrečeni kvadrati u galeriji da se izlažu, oca mu jebem iskompleksiranog...