Melanholičnost

- Halo?
- E Jovana, ja sam, Mitar, znaš onaj iz srednje što je otišao u drugoj godini jer su se njegovi razveli?
- Ej pa znam, jebote nisam te videla još od onda, šta treba?
- Pa ništa ne treba, samo sam se pitao, pošto sam tu u gradu za vikend, da odemo na piće negde, ispričamo se malo i tako?
- Ne znam sad baš, uf u gužvi sam nekoj, ajde neki drugi put, sačuvaću tvoj broj pa ću ti se javiti biiip...
.................
Pet minuta kasnije
- Da?
- Ej, Mitre, izvini nemoj da se ljutiš ali poludela sam kad si me nazvao. Iskreno, nisam očekivala da ćeš mi se ikad javiti, a sad odjednom buuum... Još uvek pokušavam da shvatim šta se dešava.
- Ahaaa pa da, ovaj znaš malo sam prošetao na svež vazduh i razmišljao o tebi pa sam se setio da imam tvoj stari broj, a onda sam te okrenuo i kad si se javila nisam verovao da si to stvarno ti... A i još nešto, prošao sam pored tvoje zgrade i video sam te na prozoru, lepa si kao uvek...
- Šta? Gde si sad? Molim te svrati sad ću da siđem do ulaza samo da se spremim!
.................................................................................................
Otprilike ovakve dijaloge stvaram u svojoj glavi kada sam melanholičan.