"Memento" jutro

Jutro (za normalan svet podne). Sunce odavno izašlo. Budi te vibracija mobilnog. Vadiš mobilni iz džepa i javljaš se. Nebitan poziv (ortak zove na kafu). Razmišljaš: "Kako to da me je probudila vibracija, a ne zvuk? A da... Zato što mi je mobilni bio u džepu. A kako mi je mobilni u džepu kad ja spavam?!" Pogledaš ispod ćebeta i shvatiš da si u košulji i pantalonama (srećom, makar ti cipele nisu na nogama). Ni najmanje ti nije jasno zašto je tako. Još manje ti je jasno kako si se našo u svojoj sobi?! Zadnje čega se sećaš... Ništa. Praznina. Ničeg skorijeg se ne sećaš. Ustaješ i presvalčiš se odma. Prolaziš (teškom mukom) kroz dnevnu sobu. Tamo sedi ćale, ali ni da te pogleda, a kamo li da prozbori nešto. Sada ti je još manje jasno. Nakon nekog vremena, zove te ortak. Kaže da te njegova keva videla jutros u 8 kako sa ćaletom meriš ulicu...