Etalon skromnosti i poštenja potrebitog, oznaka da je stvarno u krizi i da se ne folira. Sve mu je dobro, daj mu bilo šta jer on je u realnom problemu i prihvatiće bilo kakvo rešenje.
- Brate, vidi onu ribu što je dobra!
- Koju?
- Kako koju? Pa onu tamo u gomili...
- Brate, tamo tri'es riba, meni svaka dobra, otkud znam na koju misliš!
- E, a da te vodi brat dole do Ekonomskog da ti platim turu pa da se vratimo?
Važno je samo ne biti alav mimo svojih mogućnosti.
Možda je i Bil Gejts skroman u odnosu na ono šta bi mogao da ima. Samo kad bi hteo.
A neće. Skroman čovek.
originalno, lik iz priče Klajva Barkera: https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%8D%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D1%8D%D0%BD_%28%D1%84%D0%B8%D0%BB%D1%8C%D0%BC%29
ovo je neki wannabe što liči na Pilsa Bronsona, moj Kendimen takođe voli devojke, ali malo drugačije :)
grešiš Bulgakove, Barker poznaje ljude i piše odličan horor - onaj koji te noću zadrži u krevetu pa se upišaš jer te strah da odeš do prekidača za svetlo :)
Horor je, i kao žanr i kao "začin" drugim žanrovima, čista komercijala. Moje mišljenje, naravno. Jedino mogu da gledam i čitam parodije na horore, odnosno, banalizovan horor, onaj doveden do apsurda, kao što je to slučaj u romanu čiju ilustraciju imam na avataru.
Bulgakove, govorimo o Barkeru. Ovde ne stoji tvoja primedba na horore, sa kojom se generalno vrlo slažem.
Uh, sad me podsećaš na mene kad mi neko pomene ruske klasike :)
Neću te ubeđivati, mada Barkeru horor nije preokupacija, samo ga mi tako vidimo. Njegovi su romani zapravo studije ljudske psihe i ponašanja u natprirodnim uslovima.
Ruski klasici i komercijala nikako ne idu u isti koš.
Ne kažem, verovatno je dobar pisac, ali ako se 5 od 10 čitalaca stvarno uplaši dok ga čita (tako si bar ti rekao, ja ne znam), onda je ipak podlegao komercijalizaciji.
Nekako se najviše uplašim kad je Hogar na otvorenom moru, a strele doleću sa svih strana...nikad ne znam hoće li živ Helgi na oči.
Ehehe, a što je Car plaćao dukat po stranici jer nije bilo Pinka da emituje indijske serije?
Čovek je pisac samo u jednom delu svoje karijere, ako ikad budu snimljeni filmovi po motivima Velike i sjajne predstave, Evervila ili Utkanog sveta, videćeš o čemu pričam.
Najverovatnije neću, kao što nisam video nijedan film snimljen po Tolkinovim romanima, ili ovima od Dž. R. Martina, ili kako mu već glase inicijali. :)
Au. Sad sam šokiran. Dobro, ne baš šokiran, Martin je čista komercijala. Ali Tolkina si makar prelistao, cenim?
Ne, pogledao sam početak prvog dela Gospodara prstena i smorio se posle 5 minuta; pogledao dva-tri terejlera za ostale i apsolutno me ništa nije privuklo... A ono što ne mogu da gledam, verovatno ne mogu ni da čitam. Ipak je, cenim, radnja najbitnija u tim romanima, a apsolutno ništa me u radnji ne privlači. Tako da nisam ni pokušavao.
filmovi su glupost, naravno, ali razumem tvoj rezon, ipak je potrebno biti anglofil za Tolkina - kontao sam da si počeo od knjiga pa prešao na film :)
Zašto ljudi imaju tu potrebu da nešto što je komercijalno koriste kao sinonim za nešto što je nižeg kvaliteta? Staviti Barkera u istu ravan sa nekim hororima u kojima preovladava dekapitazija i ostali vidovi sakaćenja je u najmanju ruku bezobrazluk.
Ako se 5 od 10 čitalaca uplaši dok ga čita, to znači da radi vraški dobar posao, a najbitnije od svega je što su mu najjači napisani delovi svake njegove knjige koje sam imao prilike da pročitam upravo oni gde nema horora kao tipičnog horora, već su to pravi, veoma kvalitetni literalni delovi, nafilovani strahom.
I tu briljira maestralno!
Zašto, ciklonu, ne čitaš pažljivo? Rekao sam da je taj Barker verovatno DOBAR pisac, ali da se horor koristi u komercijalne svrhe (koriste ga i sjajni pisci, naravno) - to je moje mišljenje iza koga stojim.
A možda imamo različito tumačenje termina "horor". Za mene je horor ono što uspe da me uplaši.
Recimo, Edgara Alana Poa svi tretiraju kao tvorca tog žanra, a ja njega ne vidim u hororu. Zato što me njegova dela nisu uplašila već naterala da se zamislim nad nekim stvarima. Možda je i taj Barker takav, ne znam, ali Brus ga je predstavio drugačije, rekao je da se upiša od straha dok ga čita.
Piškanje nekako počinje sa skidanjem prvih pelena, onda mu se na jedan duži period gubi svaki trag, pa se gotovo neprimetno vraća, prvo noću, a zatim i preko dana u momentima duboke zamišljenosti.
"Početak svake sreće je u srećnom izboru želja",
kao što to pjesnik reče.