Klasična turska kafa se kuva tako što se na vrućoj plotni, u praznoj džezvi, zagreje mlevena kafa pa prelije kipućom vodom iz druge posude. Za razliku od te, klasična srpska kafa se kuva tako što se u kipuću vodu doda kašičica kafe pa se džezva vrati na plotnu da provri još jednom.
Poznavaoci procesa kuvanja jutarnje kafe svesni su problema koji tom prilikom nastaje. Naime, mlevena kafa pliva na površini vode i potrebno je da se promeša kašičicom. Međutim, kafa nije spanać s belim lukom pa da možeš mešati kako želiš. Ona reaguje sa vrelom vodom tako što krene da kipi.
Rešenje se nametnulo iskustvom, kašičicom se lagano meša samo po vrhu tečnosti tako da se kafa polako sjedinjuje sa vodom i lagano uzdiže do površinskog ruba džezve. Uspešno skuvana srpska kafa ima zadovoljavajući nivo pene na površini tečnosti, a nije prekipela pri mešanju.
- AU! KONJU JEDAN!
- Šta je sad bilo?
- Šta šta je bilo? Ako sam rekla da može zornjak, nisam mislila da mi ga udariš ko letvaš ekser! Polako bre, još spavam!
- Dušo, znaš da moram na posao, ako idem sporije onda ne stignem da skuvam kafu...
- Smućkaj triujedan, a ovde lagano, samo po vrhu dok ne prokuva...
vidiš mogla bi jutarnja da se zove zornjača
a oxo
je tačno i odnosi se na bosansku
turci su digli ruke od tih balkanskih bućkuriša ;)
Čitam definiciju, polako, i kažem sebi: "Ovo je Bruce. Sad će u primeru da se prebači sa gastronomije na seks."
Kad ono - i bi tako!