Ključna đakonija 1990ih u Srbiji, naročito u prvoj polovini decenije. Simbol jedne epohe. U suštini, jedini kakav-takav izvor dnevne količine proteina tih godina.
Per definitionem jedino meso koje je tih godina u Srbiji moglo da se nađe, ali su, per Vukajlionem, u ovoj konstataciji dve stvari veoma uslovne.
Prvo uslovno je, naravno, meso, jer je u toj smesi koja je pakovana u soc-konzerve verovatno bilo svega osim mesa- od dlaka, do papaka.
Drugo uslovno je moglo da se nađe: naime uslov da se stigne ova đakonija bio je da se sa taze primljenom platom ujuri u prvu prodavnicu i zgrabi prva konzerva sa rafa, jer zbog hiperinflacije, za istu količinu novčanica sa velikim brojem nula narednog jutra ne biste mogli da kupite ni kikiriki.
Bio je pre desetak godina neki crtać na Cartoon-u, tipa, "Billy and Mandy", gde u jednoj epizodi svi obožavaju neki keks, on na kraju čak dobije i nagradu. Kad se pojavi ta bakica koja ga pravi, ispostavi se da su tajni sastojak crvi.
E, isto tako i za mesni narezak xD
Nadam se da ovo 89 u niku nije godište, s obzirom da definicija govori o prvoj polovini 90-ih.
A što misliš da se neko 89 ne seća 90ih? Pa čak i prve polovine. Ili da nema roditelje/stariju braću koji su radili u to vreme...
Hm, isuviše ima hirurški preciznih, a istovremeno meomarskih podataka u definiciji. Teško je sećati se takvih detalja iz vremena kad si imao 3-4 godine. A s druge strane, nekako je neuobičajeno da ti stariji opisuju mesni narezak u sitna crevca. Bukvalno u crevca.
Mada, čitao sam nešto, ima fenomena koji se sećaju i prefetusnih vremena...
Ne znam da li je kompliment, ali nije ni zlonamerno. A ako se stvarno sećaš, onda - moji komplimenti! :)
Sećam se kao pojma i nešto kroz maglu.
A ovako se sećam Neskafe, koja je stizala kao međunarodna doznaka od tetke iz Njemačku :D
bio neki sjajan britanski spem iz humanitarne, narežeš na ploške (što bi rek'o Karapandža) pa ispohuješ sa starim 'lebom mlevenim na mašinu za keks i glumiš da je bečka...
sjećati se kao kroz maglu i hrabro sjesti i napisati definiciju o tome. evo, ja sam npr zivio u to vrijeme i aktovno ucestvovao u redovima (polubijeli leb, mlijeko u kesici, bonovi za gorivo). naresci su bili isto kao i danas.
Jedan moj ortak do pre godinu dana radio u industriji mesa... Samo ću reći da je shodno onome šta je video posle postao vegan.
to je druga stvar, nije tema definicije. ti si period hiperinflacije vezao za kvalitet mesnih narezaka i na tome bazirao ovu pricu.
A što, bilo lepo tada?
Zamenio si teze, nisam vezao za kvalitet mesa, već za to šta su ljudi tada jeli.
Niko ne kaže da je hleb veličine nokta u Lenjingradu za vreme opsade bio loš. Jednostavno, bio je jedini.
A ljepše bi bilo ljudima da su išli u lov na divlje svinje npr., nego što su kupovali nareske.
Ja ih volim, najviše njih i parizer.
Moj prezir prema tim vrstama je iz detinjstva. Ali sam i imala priliku da vidim kako rade masine za iste. Tako da mi se stav ucvrstio.
upravo si rekao da je i sada kvalitet mesa u narescima nikakav i da je tvoj drug postao vegetarijanac zbog toga. nije bilo lijepo ali ne vidim kakve to veze ima sa temom.
jedino meso sto je moglo da se nadje?
Pa dok ti nađeš drugo meso, za njega moraš da izdvojiš 5 plata (pojede HI), pa si morao da jedeš govna, da prosti ovaj narod :D
Zato je dobro bilo držati krmad.
to je ok, meso jeste bilo skupo. sve je bilo skupo. jeftin je samo bio, ponovicu, pojubijeli leb, mlijeko u kesici i gorivo na bonove. sve ostalo je bilo van kupovnih mogucnosti prosjecnom gradjanina. ko je imao selo sadio je krompir pa se prehranjivao. ko nije crkavao je od gladi.
Nikad nisam čuo za vegana u industriji mesa, jesam bio u pratnji isporuka svinja karneksu i čuo priču majstora za viršle, ali da vi čujete šta pričaju ljudi koji uzgajaju krompir za čipsi i mekdonalds...
Ma ja se sećam kao klinac, kada su ublažili sankcije 1994, na tržištu ukupnu tri sladoleda na štapiću: Leni, Softi i Rumenko. Kasnije još i Kapri.
@Bruce: kasnije postao vegan. Radio tipa do pre godinu dana, dao otkaz, i vegan je 10-11 meseci.
evo, Bruce je moje godiste. jesam li slagao sto? sjecas li se nareska iz vojske? ili konyervi gotovih jela? pastete? je li bilo sto ukusnije na svijetu tada? ona koncerva duga devetka od 900 grama cistog svinjskog? jbt, super se jelo.
tako već može, ali je i onda jedini za kojeg sam čuo - ja meso kupujem kod lokalnog dilera, ima čovek mesnicu i klanicu, ne prodaje MOM, a kranjsku pravi k'o Slovenci :)
Devetka je bila svinjsko, osmicu smo dobijali goveđe, a mi smo (mešovita jedinica u Bosni) dobijali i narezak od ovčetine, da umreš blažen jedući
kakva je ova omladina, pticjeg mlijeka da im das napisali bi definiciju na vukajliji kako je sranje
Neverovatno netačna definicija.
Prva stvar - mesa je bilo i to ne samo u konzervi. Gomila domaćinstava je imala pune zamrzivače hrane. Suhomesnato se moglo kupiti pre sindikata, a moglo se naći i po prodavnicama, pod uslovom da se porani izjutra ili da se kupi dok novac nije izgubio vrednost.
Narezak je gotovo uvek bio isti, a paradoks je da je danas lošiji nego ranije. Carneksov narezak je bio konza, MIP-ov takođe.
@Ciklon- niko ne spori da su ljudi imali mesa nabavljajući ga "sporednim" kanalima (sindikati, rodbina sa sela i sl.). Govorim o onome šta je moglo da se kupi redovno.
Meso je moglo redovno da se nabavi i to, ponavljam: ako se porani izjutra ili ako se dinari iskoriste pre nego što izgube vrednost. Pa, bilo je i švercera u pograničnim delovima zemlje. I te nareske je trebalo proizvesti, nisu sa neba padali.
imaš i sad ekstra dobar narezak, a jeftin - robna marka nekog marketa, videću sutra da kupim, sad mi se baš jede...
Narezak rulz. Bar onaj iz konzerve.