Mesto pražnjenja

Случај_1:
- Моја драга је мало грожљиве природе тако да не воли да имам сношај на или у њој... Увек имам неки пешкир близу и кад дође тренутак ја тамо... Знаш...

Случај_2:
- Ја се бре, увек истоварим у њу. Јашта... Нећу ваљда у себе. А да га стискам - нисам луд. Могу да ми прсну јајца... Много сам тежи од ње, само је притиснем да не може да се измигољи, и тол'ко... После ме пола сата псује јер само цури... Хехехе!

Случај_3:
- Не даје ми да свршим по њој, то јој је као гадно... А за у уста се не буни... Јебем ли га да л' је она нормална...?! Право да ти ка'ем, избегавам да је пуним у уста, после 'оће да се љубимо... Тако да често страда завеса или постељина... Није страшно, не остају флеке.

Случај_4:
- Ма, и не гледам где ћу да га исфирцам. Све ми је једно.... А она се нешто и не буни... Једном сам је рокнуо у нос, мислим да јој је до малог мозга отишло. Пола дана је искашљавала пуноглавце... Деси се да га и по зиду распалим, после тамо лепим постере... Држи боље него ОХО лепак.