Metempsihoza

a) Izjave nekih osoba koje su doživjele ovaj tip transcedencije:
-"Duša mi u nosu od smrada, jebote!"
-"Ripila mi duša u pete kad pomirisah, mislio sam... Umreh!"
-"Zastade mi duša u grlu od smrada... Zamalo se ne uguših, u pizdu lepu materinu! Ovog Poljaka treba izolovati, ko Černobil!"
-"Znači, jebote... Kad sam marno nosom unutra, automatski mi se otkino bubreg i počeo velikom brzinom da nekontrolisano vrluda po organizmu. Valjda mi je uleteo u kolosek duše, jer je ripila iz pluća... Imo sam utisak, pocepaće mi maramice!"

b) Play(klik): (U pozadini se čuje dramatčna muzika koja je dramatično prigušena - radi što boljeg efekta dramatičnosti)
"I možete li nam reći, šta se stvarno odigralo tokom te nezaboravne noći?
Pa ovako... Gledali smo Teksaški Masakr... Biću iskren, svi masakrirani osim Žareta. Zato nam je svima bilo smešno, a on se usrao od straha. Jedina pristupačna klonjara... Izvinjavam se gledaocima na eksplicitnom rječniku, pokušavam da dočaram nuštrb kulture, u kakvim smo se govnima našli te noći... Elem, jedina pristupačna klonjara je bila na obodu šumice.. Poljak, klasični... Ništa specijalno. Vonjež kao i svaki drugi... (Gubi moć govora, te salutira drugu koji izbezumljen sjedi do njega da nastavi sa pričom)"
"Gde je ono stao... Izvinjava se, nisam pri sebi. Nisam uzo dop ima 2 dana, kriza udarila, dilera kod kog sam imao popust uhapsili... Nego, to sada nije bitno.- Dakle, mi se smejemo... Od srca, ono muda otpadaju što se kaže, da oproste deca koja gledaju... Žare pođe do Poljaka... Nakon jedno sat, dva mi gledamo de je Žare... Nema Žareta, de je čovek? Odlučismo da pođemo do Poljaka da vidimo je li se posro više, prođe ceo film, jebem ga strašljivog. Kad stigosmo do Poljaka, vidimo Žare se raskilavio, lebdi na sred klonjare a govna mu fijuču oko glave ko grudve onomad kad smo bili deca... Za vreme Božića... Kukavac. (I njega izdaje glas, kreće da udara glavom o zid. Uleću u kadar i izvode ga da mu daju nešto za smirenje. Treći Žaretov drug nastavlja spiku)"
"I mi ono gledamo jebote, šta da radimo... Ja, kao najpribraniji od sve dvojice, pardon četvorice, ili trojice... Ne znam de Žare tad bio, jebi ga... Kažem njima dvojici -Skačite unutra i vadite čoveka iz govana, ja vam čuvam leđa. U početku su se protivili, ali sam uspeo da ih ubedim svojim pregovaračkim moćima...(Značajan pogled ka kameri) Tu nastupa peripetija! Oni izvlače Žareta, ja skačem na vratima i zatvaram ih! Govna nahrupljuju napolje ispod vrata de ima lufta jedno pola metra... Ja se klizam po govnima, sve sam tikepa unakazio, a nove bile... Doneo mi brat iz Švice. Okrećem se i paničnim glasom kažem, u Gandalfovskom maniru -Bežte, budale! I ošamarite Žareta da dođe sebi, poješće me govna živog ovde! Nakon spasonosnog šamara, muk. Mi zdravi i čitavi... Delimično. Žare mentalno unakažen, jedina razumna koju smo izvukli iz njega je da je video sebe u prošlom životu... U telu nekog Aleksandra Saše Makedonskog, neki pevač valjda, ko će li ga znati... Od tada je Žare prekinuo ikakav kontakt sa ovim svetom. Ne znam što bi dalje reko, moram do WC-a, šora mi se.
(U kadar uskače drugi lik)
Ne matori, ne u WC!!! Ne, ne, ne!
Ne brini tebreks, nije Poljak, savremeni je. Nemačka keramika, druga nacionalnost... Mičite ga s mene ušorah gaće više!
(Ponovo ga odvlače iz kadra)
(Prvi lik, kome se vratila moć govora, ulazi ponovo u kadar)
"I za kraj, samo da vas... Gde je Žare sad, kako mu je, ima li ikakve nade u oporavak?
Žare, eno ga u uglu... Sa drvenim kopljem na malom drvenom konjiću... Igra se, mučenik"
(Kamera se okreće i zumira Žareta na konjiću, dramatična muzika doživljava vrhunac i klip se prekida)