Meteorološki relativizam

Da ti ja, sinovče ispričam kad sam onomad živeo u Jordanu. Bilo je to za stare Juge, ono kad smo dobro živeli s braćom nesvrstanim arapima, dobra raja jebeš mi sve, jedino što rakiju ni da liznu. Elem dobri ljudi a i lepa zemlja, a što im je tek klima da ti pričam, ceo svet sam proputovao, samo u Sarajevu nisam bio ali to čudo vidio nisam. Tamo ti je tries stepeni vrh toplotnog talasa kad kokoške zalegaju po ulici a tebi ništa, suv vazduh pa ni ne osećaš, ma milina jedna. A tek zima, ispod deset stepeni tamo ti se one nji'ove ptice u letu smrzavaju a meni smešno kad se setim kako je bilo na bušotinama u Sibiru ono kad smo bili.

Ete, šetam ti ja jedne zime s decom, i njih sam poveo, moglo se tada, a ono pada sneg. A tamo ti sneg pada dva dana u godini, padne ga čisto da kažeš da ga je bilo, zabeli ga pa se otopi do jutarnje molitve, a ja ženu i decu pod ruku i u šetnju, želja me neka spopala. Šetamo ti mi tako, lepo veče a svi se zavukli u kuće od nepogode, nigde nikoga, prostran grad, široke ulice al jedino što su trotoari po' metra visoki, svi vozaju neke džipove pa da se ne penju valjda. Nije to loše nego što pred svaki semafor silaziš ko s perona, dojadi ti kolica da nosaš pa šta ćeš nosiš decu u onom bože svašta ko kakav kengur, tegliš ih ko magare. I šetamo ti mi tako, uživamo, ono propada lagano pokoja pahulja, kad ti staje jedan džip pored, unutra vozač i suvozač a obojica se umotali oči im ne vidiš. E sad, razumeš, meni ne bi svejedno, jeste Jordan lepa i sređena država al opet ima manijaka svuda, izvuče bombu i bum, a ja s decom pa i nije zgodno, znaš. Ovaj iznutra mi nazva selam, ja šta ću, decu iza sebe pa mu otpozdravim, selam selam kobasica mortadela i tako to, a ovaj će "Gospodine, sigurno ste ostali zavejani negde uz put pa ako vam treba prevoz ili da vas otšlepam samo recite".
Kažem ti ja, mnogo fin narod.