Mi odosmo da spavamo, a ti kad ti dosadi kreni

23:30.
Domaćinu se već spava. Suptilni signal: namerno glasno zeva

00:00
Domaćin: "Ženo, daj mi daljinca da upalim ponoćne vesti, da vidim koliko ljudi je poginulo u zemljotresu u Tunguziji".

00:05
"Kakvi su nikakvi ovi režimski mediji, ni reč o zemljotresu, a toliki ljudi izginuli. Sine, hajde upali radio!"

00:30
"Kume, može jedna kafica, pa daa... (rečenica bontonski ostaje nedovršena)."

00:45
"Ženo, može li ovamo jedna ljuta, pa da kum... (rečenica ostaje nedovršena iz istih razloga)."

01:00
"E, moj kumašine, ovaj naš papak u preduzeću hoće opet da pravi rezanja, a mi svi moramo da radimo već od 7 ujutru. A da bih ja stizao, moram da ustajem u 5."

01:15
"E, moj kume, šta ti je tehnika uznapredovala. Ovaj moj mali lani bio u Nemäčku na kursu jezika, kupio tamo neki sat koji se radijom sinhronizuje po atomskom vremenu. A ne ko ovaj moj zidni: vidi, on pokazuje sada da je jedan i petnajst, a na njegovom je sigurno već pola dva."

01:30
(žena već prolazi u spavaćici)
"E, kume, kume, odosmo mi da spavamo, a ti kad ti dosadi kreni. Zaključaj i ostavi ključeve ispod otirača, imamo mi rezervne".