Milka

Мислите да стварање једног од највећих светских брендова прати нека невероватна драма? Варате се...

Чух ову причу у мрачној кафани на аутобуској станици. Столњаци су такође били мрачни, као и келнеров израз лица. Додуше кафа је била добра. У биртији десетак гастоса и ја. Чекали су бус за Дизелдорф. Срећа па се уопште нису трудили да буду тихи, те сам сазнао сам једну велику истину.

Осамдеситих година прошлог века газда Рајку досадише "комунистичка говна", продаде имање и оде у Швајцарску. Највећа суза отишла је за трактором који му је отац оставио. Поведе и жену која је била трудна. Куд ће, шта ће, узеше црвене пасоше и одоше у Швајцарску. Купише неку малу кућицу на периферији и почеше живот. Није више било комуниста, али није било ни оног живота. Сви су јурили неки посао. Рајко је додуше био водоинсталатер, али није хтео да ради у струци. Видеше Швајцарци да се ови муче па им дадоше једну краву као донацију. Пасла је по Алпским обронцима и давала четрдесет литара млека дневно. Одвикао се Рајко и од пива, али не помаже, није могао да пије толико млеко. Жена Станојка му спреми попару, овај се нарока и захрка у моменту.

Сутрадан изведе он краву на испашу и схвати да јој још увек нису дали име. Замисли се које би јој име добро стајало. У том тренутку се сети сисате комшике Милке и његових авантура, када је мотокултиватором, са пробушеном гумом, водио у шуму. Рече сам себи: "Зваће се Милка!". Кад је дошао кући, саопшти то жени, ова се мало нарогуши, знала је то име изабрано због оне куробештије. Али морала је да ћути, донесе лавор и Рајку опра ноге.

Освану нови дан. У посету им дођоше прве комшије. Рођени Швајцарци. Повела се прича о вишку млека и гости их упиташе зашто не праве чоколаду. Одлучи Рајко да је тренутак и извади ону дедину шљиву из четрдесет осме, наточи себи и Хансу. Једва ју је прошвецовао преко гране, али вредело је. Добио је заузврат рецепт за најквалитетнију чоколаду. Пошто је изгубио кондицију јер није дуго пио, док му је Ханс диктирао, он један састојак написа погрешно. Испрати госте и заспа.

Сутрадан скупише сво оно млеко које су намеравали да проспу, и почеше справљати чоколаду. Станојка се једва савијала од стомака, али је морала да ради. После десетак дана би готова чоколада. Пробаше је, била је перфектна, тако нешто нису у животу ставили у уста. Морали су да крену у завичај, и понесоше по паковање чоколаде сваком рођаку и пријатељу. Рајко кришом понесе једну и за Милку. Узели су најновијег Пезејца на рент-а-кар, да прича цела чаршија каква кола Раја вози. Сви су се редом одушевили укусом ове чоколаде, нарочито Милка, Рајко јој даде када су се нашли у шљивику. Познати српски осећај за бизнис ни у овом тренутку није омануо, па га рођаци наговорише да се позабави развијањем овог посла.

По повратку у Швицу, Рајко доби још три краве на поклон од државе. Једноставно службенике је купио овај непоновљиви укус. Кренуше у озбиљнију производњу и дође време да се чоколада званично брендира. Када питаше Рајка за назив, он као из топа рече: "Милка!" и потписа се палцем на 'aртију. Од тада па до данас, све је историја.