Milovanje buketa četvrtastih mikrofona

Nekada davno, u stara i kontroverzna vremena, skupštinski govornik je izlazio na govornicu da se obrati prisutnima, namesto da govori sa svog mesta. Tehnika je takođe išla peške tih dana, pa se uvaženi orator ozvučavao sa između četiri i šest mikrofona, prepoznatljivog četvrtastog izgleda u preseku. Kada bi jedan govornik smenjivao drugog na govornici, uglavnom u ispraznosti svog izlaganja i popunjavanju uvremena predviđenog za izlaganje nekih od najkultnijih izjava ikada izgovorenih naglas na ovim prostorima, dešavalo se da mora da podesi visinu pomenutih mikrofona. Tada je nastao antologijski potez podizanja ili spuštanja svih mikrofona odjednom, obema rukama dabome. Oni brbljiviji među poslanicima, dobro ispraksirani brojem ponavljanja radnje, doveli su ovaj pokret do savršene simbioze gracioznosti i tehnike, do te mere da je počeo da podseća na milovanje. Kao i sve one stvari koje danas smatramo za stare i dobre iz nekog razloga, i ovu je vreme pojelo, koristeći tehnološki napredak kao prilog. Bez hleba.