Mlađani seljak iz zabačenog okruga

On je u jeku svog mladalačkog života, koji se umnogome razlikuje ovde–među planinama, brdima i obroncima.
Iako je skoro premašio dvadesetu, njegova priroda je naglo sazrela.
Punokrvan, veselog lica, snažnih i širokih podlaktica, maljavih grudi, izgledom odaje utisak radnog i vrednog čeljadeta. Već je obrazovao glomazni, ovalni stomak, koji često pritiska kožnim opasačem.
Živi iza zelenkastih brda, nedaleko od zgusnutog naselja u udolini.
Obitava u drvenoj baraki. Sam, sa vernim psom i okružen drvećem.
Otac ga je prisilio na ovakav život. Nema maženja i paženja od strane porodice, ima da se radi i stiče.
Voli kada u rano jutro zađe u šumu i počne da seče drva za ogrev. Prija mu taj tup udarac sekire i zvuk prsnutog, prelomljenog stabla jasike ili crne topole. Mio mu je i jesenji zrak sunca koji mu prži snažni vrat.
Kasnije obiđe stoku, nahrani ih, pa pohita na njivu da pomogne matorom.
Posle toga krene u čaršiju, jer se u osam otvara seoska birtija. Tada gazda lokala Vlajko i ostali seljaci posvršavaju poslove, pa je tada pogodno vreme za opuštanje.
Lepo se sredi, zaliže kosu pčelinjom smolom, umije se i pravac nizbrdo sa gumenim opancima na nogama.
Stiže. Neko vreme dolazi ovde, tako da ga svi znaju. Pozdravi se i izljubi sa svima(takav je red), pa sedne na svoje mesto u ćošku, jer je tu lep pregled sobe. U stvari, jedno što on hoće da vidi jeste rasno telo konobarice.
Ona je gazdina kćerka. Velikih, bujnih grudi, sa rumenim obrazima i blistavog osmeha. Miriše na pivo, brašno i stoku, uprkos tome što kiti odeću ružama iz Milankinog cvećnjaka.
Sedeći u neudobnoj stolici, zamišlja sebe sa njom.
Voleo bi kada bi mogao da bude sa njom. Vodio bi je na čardak Mileta Brabonjka. Bacio bi je u žute kukuruze i zagnjurio njegovu oštru bradu u njene preplanule dojke od rada na njivi.
Terao bi je do mosta od leske, odakle se vidi seno njenog starca. Tu bi je ljubio pod zvezdama.
Sedeći u ćošku, za stolom koji je prekriven procicanom mušemom, zove je sebi. Lupi šakom ispunjenom žuljevima o sto i kaže: “Gde si Stanka”? Pa naruči rakiju.Hteo bi još nešto da joj kaže, ali ne zna kako.
Zbog njegove nezgrapnosti u pokretima, privitizma i tupavosti sada plaća danak. Dobroćudan je, možda na to nešto dobije.
Mada ne voli ga njen stari, a ako hoće bilo šta da uradi mora da dobije njegov blagoslov, takav je običaj.
Ali kada se ona smeje uz groktanje, podseti ga na njegove prasiće iz obora i to ga prosto opija.
Skočio bi, zgrabio je i pobegao, tamo gde bi mogao da bude sam sa njom.
Ispija poslednju čašicu rakije i teturavim koracima odlazi na počinak.
Treba sutra izvesti krave na pašu.