Zvono mobilnog telefona. Početak panike za naše matorce koji su još uvek uglavnom nenaviknuti na tekovine tehnologije i tu kreće nekoliko sekundi ozbiljne smetenosti sve dok ne uspeju da ga prvo nađu, a onda pogode zelenu slušalicu za javljanje. Sve to naravno sa facom izbezumljenom kao da je đavo našao njihov broj i zove ih da potvrde rezervaciju.
Nakon toga tek počinje šou. Povišen ton, maltene dranje, šetanje levo-desno po celoj kući, zasedanje na raznim mestima, ustajanje, utišavanje okoline besnim pogledima, čak i ako ljudi okolo šapuću. Haos.
- Dejane, ajde mi otkucaj poruku jednu samo. Kum mi čestitao Božić pa da mu odgovorim.
- Au bre, stalno me smaraš, nauči više.
- A saću baš sa šezdeset godina da učim. Otkucaj. Je l' ti treba broj?
- Ne treba, odgovoriću samo na njegovu.
- Evo ta, ta. Sa tom lepom pesmicom i pahuljama, ta.
- Šta da napišem?
- Pa napiši….
RUŽICE, RUŽO, RUŠKA, ZRELA SI K’O KRUŠKA, SVE ZBOG……
- Ko je sada to?
- Nemam pojma neko te zove.
- Pa javi se.
- Šta imam ja da se javljam, tebe zove neko.
- A ko me zove?
- Ma nemam pojma, evo ti telefon.
- Ko li je, majku mu?
- Pa šta čkiljiš u njega, javi se više, neće zvoniti do naksutra.
- ALOOO! EEEEEE MAROOOO! PA EVO SEDIM SA SINOM….
- Jednom ću ti otvoriti ulazna vrata tako, ima do Zemuna da stigneš.
Бан је био по мојој жељи. Одбануј Дисидента, не могу са овог форум упражњавати.
Слабо ово скроз. Ајде прва оцјена па нека буде сплу лоло