"Mole se pijani gosti da ne diraju ciginog međeda masnim rukama" tip gostiju kafane

Grizlijevski bodi. A možda je i mrki međed. Desi se nekad da je jednodelna kombinacija automehaničarskog odela sa dubokim ''dekolteom'' iznad guzice - da mi je samo znati ko šije te stvari. Kosa kovrdžava kao runo u nešišanog ovna, raste mu i po leđima. Sise - masne i dlakave, nesebično ih pokazuje kao i delove pomenute guzice. Glas promukao - ima tu i peska i šljunka i svakojakih drugih elemenata koje je pokupio radeći od jutra do sutra na gradilištu. Noge debljine omanjih grabova nose telesinu izrazito izbačenog salastog stomaka, jer nije ni čudo - nije rođen u Parizu i odgajan na Jelisejskim poljima, nego na selu brale. A...tu se jede krmetina, jagnjetina, pragnjetina i čobanac. Kalorije se mere u 'iljadama. Lice je kombinacija Dada Polumente, Seje Kalača i Mitra Mirića. Zbog holesterola, triglicerida i visokog krvnog pritiska u faci je crven, crven, crven. Mozak je izbaždaren da daje pare kafanskoj muzici, mnogo para. Aj' što je takav, aj' što nije ni baš neki poštovalac Bon-ton-a, pošto je celi život proveo u društvu sirovina gastarbajtera, pa se sada okuplja sa tim istim balvanima po seoskim vašarima, sa kojima je ''kampovao'' po nemačkim parkovima jer nije imao za kiriju kada je kao mladi junoša otišao tamo... A sad kad mu na uvce zapevaju zadnji dinar daje. Ne'aš ti tu šta!

KP