Ljudina i po' sa dva.
Greh njegove drobnjak majke sa "čovekom" tipa Valuev ili Vraneš kad na trenutnu težinu nabaci još pedeset kila. Uplašiš se kad ga vidiš, a među masom ga je lako uočiti. Kad te ošamari, zaboraviš pola osnovne. Obično je neiskvaren i ima dobru dušu, ali ne želiš da ga iznerviraš jer će ti to možda biti poslednja stvar koju je tvoj mozak uspeo da obradi.
Dobro ga je imati kao ortaka pošto u gradu možeš biti siguran da te neki ljomber neće zakačiti ramenom i zveknuti flašom o glavu jer si mu mrtav pijan prosuo crno vino po beloj košulji.
- Kakvo sranje bilo sinoć ispred?
- Ma neki likovi napali malog Miću, a on zovnu ujaka, kad vidiš samo odjednom pomračenje Meseca, dolazi moman i lupa im klempe. Oni samo ćute i gutaju knedlu.
- Zajeban neki, a?
- Pa on ti za ručak pojede kazan sarme, a za večeru lonac ličkog kupusa.
