Ono što dobiješ kad dođeš gajbi prekinut od sranja sa kolegama na poslu, glava koje ti skaču po mozgu 8 sati dnevno jer si smežurana pičketina koja radi od 8 do 4, od familije koja ti po ceo dan ide na kurac i pita kad ćeš da dođeš i što ih nikad ne posetiš i nećeš sa njima pivo da popiješ, ortaka sa kojima igraš fudbal svake srede u balonu u maloj moštanici dok trpiš da ti izvesni ljuba lomi noge tri četvrtine sata od svoje konzervativne cupilje od ripe koja se samo izvrne na sve četri umestro profesionalne, vrlo očekivane, oralne podrške.
- Jao dušo šta ti je?
- Ma ništa srećo, Mare me izmračio danas na poslu, keva me zvala da pravim ajvar sa babom iz Malog Zvornika, i Ljuba mi izlomio noge na fudbalu.
- Ma ljubavi biće sve u redu, evo pustili Titanik na TV-u, oš da gledamo.
- ...
Evo plus, ali uopšte nije moralo tako opširno u definiciji, razvodnjio si, poenta ti ostala skrajnuta, što si i sam uvideo pa si morao da je zažutiš.