Nema jačeg oružija. Kad ne pomažu ni avioni, ni rakete, ni pojačanje, tad nastupa govor koji rešava sve probleme, dileme i bezizlazne situacije. Govor održava lik iz filma koji je najpouzdaniji, koji je inače, sve bodrio tokom borbe i sad kad je najteže, on će ustati i reći svoje.
Opkoljeni američki vojnici, leže u rovovima ukenjani k'o grlice, Vijetnamci šmajsuju sa svih strana,
Met: Gotovo je, gotovo je, mama pomozi, mama!
Nikolas: Idemo na sladoled, biće nam lepo, da baš lepo.
Kristijan: Hoću kući, hooocuuu kuuuciiii!Nastupa motivator.
Mel: Vojnici Amerike, nismo ovde došli da jedemo sladoled, ili da idemo kući, ili da plačemo k'o bebe. Ovde smo da bi, jebem mu... Ovde smo, jer nas je Amerika poslala da odbranimo svoje majke, sestre, decu. Ovde smo da bi pružili Americi miran san! I ako mi to ne uradimo ko će!? Amerika se uzda u nas, Zato Ameikanci, nećemo da se vratimo kući u limenom sanduku, kao gubitnici, koji su plakali i dozivali svoje majke, već kao pobednici koji su svim srcem branili Ameriku, je l' tako!
Svi: Tako jeee!
Rke kre prc prc, dum dum, bum, RaAtaAtaA, aaa ninđa trt, trt, trt, Hari Kiri dup, dup, BOOOM, konjišuaaa trrrr, trrrr, Gad demit, tup, tup, Vareva, reva ušinava! POBEDA!
Mel sa osmehom na licu i suzama u očima, uzima iz blata, pocepanu zastavu, Diže je iznad sebe, piči himna Amerike. Onako musavi ustaju iz rovova: "Jea, giv mi fajv, men"! Smeju se, grle i ljube.
________________________________*THE END*_______________________________
Sviđa mi se ovaj opis borbe :)
+
mrzim defke u kojima se izvlači neki zaključak iz filmova...
Ova je toliko dobro napisana da sam morao da dam plus! +
kako sam znao da je neki iskusniji clan bravo medo