Može to i gore

- Uf pravo da ti kažem, mnogo mi prija kada se ovako nađemo posle šljake na piću, posebno kada imam ovakav dan.
- Što, je l' mnogo težak bio?
- Ma aj' što je težak bio, nego sam se danas i izblamirala na poslu, u zemlju sam htela da propadnem. Ladno mi je u sred prezentacije pukla štikla, pa sam sela na dupe pred svim onim ljudima. Bili su iz vlade, iz komore, ma jedno dvadeset ljudi.
- E moja ti, veruj mi, može to i gore.
- Teško da može gore od ovoga.
- Pa naravno da može, zato sam te i zvala na piće, da utopim u alkohol ovaj dan.
- Što bre, šta je bilo?
- Ma došli klijenti da kupe nekoliko automobila za svoju firmu. Muž, žena i poveli dete. Ja se tu polomi oko njih, a najviše da im animiram klinca. Znaš ono, preko deteta malo da steknem simpatije, lakše posao da zaključim. I sada sedi on pored mene, oni ispred, ja ga tu nudim bombonama, tepam mu, mazim ga po kosici i ne gledam u njega, fokusirana samo na njih dvoje i posao. I tu još na kraju ja ustajem da mu donesem čak i papir i bojice, da dete crta, da se ne dosađuje. Izašla ja iz kancelarije, uzela bojice, vraćam se, dajem klincu bojice i taman da ga štipnem za obraz, shvatim da ima brkove. Ladno, možeš zamisliti, nije bilo dete, nego gazda te firme je kepec, a ovo dvoje su mu direktori u firmi. Malo falilo otkaz da dobijem, ali spasilo me je to što se moj gazda, kako sam kaže, nije smejao toliko jedno godinu dana, pa me je ostavio na poslu, uz smanjenje plate par meseci.
- Au ovo moje je pičkin dim, sada vidim da stvarno može i gore.