Rečenica kojom većina očeva završava raspravu o novcu. Jednostavno, nemoguće je uzvratiti dovoljno dobro. Nakon ove rečenice možeš samo da odeš da tražiš drugu žrtvu ili da iskopavaš sitniš ispod kreveta.
-Ćale, daj 200 dinara da se ošišam.
-Nemam, sine, znaš da dugujem kumu 1000 evra, i da sam juče morao da mu vratim.
-Ali samo 200 dinara.
-Znaš i da je stigla rata za kredit..
-Ali...
-Znaš da zelenaši hoće da me štroje.
-Ćale, samo 200... I ujnu ću da ti dam.
-More marš bre, nemam, MOŽ' NA LUSTER NAOPAKO DA ME OKAČIŠ samo slinava maramica i uplatnice mogu da ispadnu. NEMAM!
-...-Baaaaba, znaš da ja tebe najviše volim... :cmok, cmok:
-Oči babine, kol'ko ti treba?
