U svim pričama (obično bajkama) kada imaju neki problem, ljudi idu kod mudraca (dede sa dugom bradom koji živi u pećini) i pitaju ga za savet. Ovaj se žešće nalupeta, pa ispadne pametan.
Evo primera da mudraci u stvari NISU pametni:
Bio jednom jedan mudrac koji je odlazio na obalu okeana da bi tamo pisao. Imao je običaj da pre nego što počne svoj rad šeta po plaži. Jednom, šetajući obalom, pogledao je preko plaže i video ljudsku priliku koja se kretala kao da pleše. Nasmešio se samom sebi na pomisao da bi neko plesao i tako krenuo brže da bi stigao tamo. Dok se približavao, primetio je da je to mladić, i da ono što on radi uopšte nije ples. Mladić se saginjao, uzimao nešto malo sa plaže i bacao u okean. još više mu se približio i rekao:
- Dobro jutro! Smem li da pitam šta radiš?
Mladić je zastao, pogledao ga i odgovorio:
- Bacam morske zvezde u okean.
- Onda moram da pitam zašto bacaš morske zvezde u okean? - upitao je mudrac pomalo zbunjen.
Mladić je odgovorio:
- Sunce je izašlo i dolazi oseka. Ako ih ne bacim u vodu, uginuće.
Kad je ovo čuo, mudrac je odgovorio:
- Ali mladiću, zar ne shvataš da je plaža duga miljama, a da su zvezde svuda, duž svake milje? To što radiš ne znači ništa!
Mladić se sagnuo, uzeo još jednu morsku zvezdu i bacio je u okean. Dok je padala u vodu, rekao je:
- Za ovu znači.
Primer ti je odlican.Zvuci mi kao Rabidranat Tagora.Je l' on u pitanju, ili gresim?