Ima li ičeg lepšeg, nego da uvaljeni u kožnu fotelju, odmah pored radijatora, listate FB i pregledate profile lokalnih curica sa upitnim brojem godina? Još kada vam se, od taštinog pasulja, sakupi neizdrživ pritisak u stomaku, taj pritisak nečujno ispustite i samo osetite neverovatno prijatnu toplinu kako vam greje krsta i polako se penje uz kičmu. Žena prilazi sa sendvičima, udarate alt+tab, i dok se zlobno cerite jer će nevina žrtva upravo da uleti u strašnu zonu gasova koji se nisu osetili još od ciklona B, sa razočarenjem shvatate da se zona nije dovoljno podigla! Gde je promaja kad je zaista potrebna?
No, ništa nas ne sprečava da ženu jednostavno pozovete da vam sedne u krilo! Žrtva, iznenađena vašim neočekivanim i već zaboravljenim izlivima romantičnosti, naivno upada pravo u zamku.
Kada shvata da je u zamci i kada prvi talas gasa napada nepripremljene nozdrve, kada napravi facu koja ne može da se ponovi - taj trenutak je neprocenjiv! Jeste da pokušava da ustane i jeste da je malkice držite oko struka, čisto da se ne udalji dovoljno. Uvek se žali da je nikada ne grlite!
Ž: Svinjo odvratna! Pa šta to jedeš?
M: Ma daaaaj, nije tako strašno!
Ž: Fuj. evo povraća mi se! Kretenu smrdljivi! Užasan si!Dete: Zašto vičete, šta se desilo?
Nenadana žrtva neoprezno ulazi u "zonu", naglo menja boju lica i malecka kolena ne mogu više da nose težinu žrtve...
Dete: Tataaa... Štaaa?
Svađa prestaje i roditelji pritrčavaju bledom detetu skomolalom na podu. Ljubav prema detetu, potisnula je sve nesuglasice....
