Muškarci koji ne znaju ništa o sportu

Појава која се све чешће може срести, а кад се нађеш у таквом друштву не знаш да ли ти ниси нормалан јер ти је ћале годинама пунио главу циганском титулом из Барија, Мијатовом пречком против напушених наранџи и Кићановић - Славнић одбојком или си ипак изнад оне границе која се рачуна као нормала.

Јединке које су интересовање о овој сфери живота изгубиле у другој половини основне школе кад их је бркати профа старог кога који је ДИФ завршио 77-е терао да прескачу козлић и трче два круга око малог ђачког терена, а они нису могли. Добили су четворку за труд. Тад су замрзели све што се се назива лопта, справа, даљ, вис и крос. Временом је мржња спласнула, али ниједном нису гледали Олимпијске игре и Кораћево филозофирање о животу, милански дерби са ортацима уз пивчугу или нешто треће. Не мораш знати ко је први у енглеској конференцији после осам одиграних кола, али неке основне ствари које се сваки дан врте у новинана, тевеу и нету толико да их препозна и женски део породице су тешко схватљиви за не знати, бар мени. Јебеш га.