Oni trenuci kada se osećaš sabijeno uz zid. Da ti niko ne može pomoći i da ima dana kada ne treba izlaziti iz kreveta. Ne treba vam roditeljsko popovanje, niti dugačka analiza problema od vaše najbolje drugarice, a još manje razlaganje, razglabanje, analiza, sinteza i dijagnoza problema upućena od strane vaše brižne sestre. Samo jednostavno sagledavanje stvari i još jednostavnije rešenje.
- E brate...
- E...
- Znaš šta?
- Šta tebra?
- Prevario sam Bojanu.
- E?
- Aha. Al' samo sam se ljubio. Da joj kažem?
- Ma jok. I mene si juče slučajno poljubio kad smo pali na fudbalu, pa joj to nisi rek'o. Bol' te kurac.
- Dobro... E...
- A?
- Iz razgovora sa tom malom sam saznao da mi je rod.
- Eh?
- Aha.
- Koje koleno?
- Peto. Valjda.
- Posle četvrtog se ne računa. Zajebi to. Da se računa, ja onda nikad nikog van familije ne bih poljubio.
- Misliš?
- Veruj mi.
- Još nešto...
- Reci?
- Lagao sam da sam se samo ljubili. Kresnuli smo se.
- Ih?
- Jašta.
- Bol' te rac. Jednom k'o nijednom.
- Triput.
- Triput?
- Triput.
- Svaka čast. Častiš pivo?
- Naravno prijatelju.
loša sreća jbte...
plus,za nedajbože!