Lagana muzička pauza između dve emisije na televiziji. Nekada davno, kad još računari nisu bili popularni i jeftini i kad smo imali svega dva televizijska kanala (sarajevski treći kanal se tek pomaljao kao moguć), a više nam nije ni trebalo, postojala je takva pauzica dok se premotaju trake ili namesti sledeća rolna. Neka sličica ili snimak prirodnih lepota, obično Plitvička jezera, uz muzičku pozadinu klasičnih kompozitora i komentar iz naslova definicije.
Zlatna vremena, u današnje vreme muzički intermeco je zamenjen protresanjem pulpe ili ja-krava-mleko reklamama.
- Kovačeviću, svira ti telefon...
- Čujem, mnogo volim tu pesmu...
- Pa misliš li da se javiš?
- Jok.
- Daj onda barem prekini vezu, ubi ovaj muzički intermeco...
- Ne smem, zove me žena, a rekao sam joj da sam zaboravio telefon kod majke...
zato sam ja stavio neku iritantnu zvonjavu, doduše, ionako imam neki soc-realistički mobilni koji izgleda kao da je pravljen u Rumuniji 1956.
I ja sam se tako zajebao i stavio mnogo dobru pesmu kao alarm, a telefon mi zvoni toliko do jaja, da se teško javim jer mi se ne prekida.
+
Ubedih sebe da OBOŽAVAM pesmu kojom se ujutru budim, pa je ostavim da odsvira do kraja, a u stvari nemam snage da izvučem ruku ispod pokrivača :)