Muzički stereotipi ljudi

Turbo-folker: Prenabildovana seljačina sa roze majcom, belim farkama, kajlom od 14 kg oko vrata, cvikama i intelektom zebre. Uglavnom bogat, svako veče disko-ovo-ono, ima neke fuksare oko sebe što pokušavaju da se prodaju kao ribe, kune se u Kosovo je Srbija parolu i seče vene na novokomponovani škart.

Panker: Večno pijan, nadrogiran raznim spidovima, horsevima i kurčevima raznim, uvek u stanju da popije još i da se potuče ako mu neko opsuje Sida Višsa. Nosi što čudniju odeću što može da nadje, tako da nije čudo ako u sred leta vidite lika sa fluorescentnom kosom, kreonom na očima, roze jaknici i blavim čizmama do kolena.

Metalac: Kosa, masna i do dupeta, kupa se eventualno, na svaku podršku nečemu odgovara kezom i djavolskim rogovima, na majci mu pentagram i Slejer. Obavezno mora da svira gitaru i da uleće u šutke na svakoj pesmi gde ima duple pedale.

Roker: Slično kao i metalac, samo što nema kosu do dupeta uglavnom. Dušu prodaje za motor i prvi album AC/DC, bije na pomen Zeppelina u lošem svetlu. Vuče se po parkovima sa metalcima, gde cevče razne alkohole i opojna sredstva.

Rastaman, hipik: Obavezni dredovi, na stopalima vekne 'leba umesto obuće, majca rastegnuta kao da je Švarceneger u najboljim danima nosio, pantalone više kao sa smetlišta da su došle, gandža u levom džepu. I u desnom, i u svakom gde može da se stavi. Bob Marli i Legalizujmo marihuanu su sve što ih zanima, neamju drugih problema u životu. A i da imaju, ne zanima ih.

Mutanti: Najgori od svih. Propali pokušaji mešanja muzičkih kultura. Čovek koji hoće da svira Sinana na električnoj, da peva pesme mira dok nosi pentagram na majci i diže znak djavola dok se nada da će Seka Aleksić uraditi duet sa Ramonsima.