Usled nemogućnosti ili samo mrskost da se razmisli o problemu i mogućem rešenju u datoj situaciji pribegava se starom običaju, koje se u nas Srba tradicionalno prenosi s' kolena na koleno, kockanju.
Mi, Srbi, ne samo što volimo da igramo kladžu, rulet i poker, mi volimo da se kockamo sa životom. Ne ruski rulet, to je suviše mejnstrim, ali po tom principu. Kockanju se učimo od malih nogu jer nam to društvo nameće. Mnogo ljudi je završilo svoj život usled kockanja, al' jebeš ga, takav smo narod, volimo da "izazivamo sudbinu".
7 godina
Mare: Aj' trte Šomi.
Šomi: Aj' Mare, ko će da brani?
Mare: Nemam pojma, aj na kocku, pa ko padne.
Šomi: Ajd'.14 godina
Mare: Ae američke Šomi.
Šomi: Ae brate, ko će prvi?
Mare: Nemam pojma, aj na kocku, pa ko padne.
Šomi: Ajd'.18 godina
Mare: Šomi tebra, evo nas na maturi a još ga mećemo u desanku. Valjalo bi da obeležimo onu Maju. Čuo sam da se daje, aj' da je pitamo.
Šomi: Ae brate, ko će?
Mare: Nemam pojma, aj na kocku, pa ko padne.
Šomi: Ae.25 godina
Mare: Šomi kume, jesmo se razvalili sunce ti jebem. Vidi nadvožnjak lololo. Oćemo levo ili desno?
Šomi: Nemam pojma, desno bi trebalo, ali levo mi zvuči kao bolja opcija.
Mare: Ma idemo levo, na kocku, pa kako bude.
Šomi: Ajde ku..I tako Šomi i Mare završiše na prednjoj strani Fapa.
+ код Маје!