Na sitno

- Kako me nervira ovaj direktor marketinga. Znači jeb'o bi mu mamu.
- Brate nemoj da praviš neke gluposti. Dobiješ otkaz zbog budale i šta ćeš onda?
- Ma bole me kurac više, prebiću ga k'o konja. Ne znam kako ti uopšte uspevaš da se iskontrolišeš. Znam koliko ti ide na živce.
- Ma laganini. Otkriću ti tajnu. Stvar je u sitnim pakostima koje mu priređujem.
- Kakvim bre sitnim pakostima?
- Ništa preterano agresivno i ekstremno. Samo ga jebem na sitno. Veruj mi, uteraš mu mali kurčić, onako ništa specijalno. On odlepi na kratko, ti zadovoljan jer si ga prcnuo i mirna Bačka. Posle kada se on nešto izdrkava, samo se setiš neke sitnice koju si mu priredio, nasmeješ se i lakše ti je.
- Ne razumem i dalje, daj neki primer.
- Evo na primer znaš šta mu non-stop radim?
- Šta?
- Znaš da jede uvek tačno u deset.
- Znam.
- Jede 15 minuta i onda izlazi iz kancelarije da opere ruke.
- Dobro.
- Svaki treći, četvrti dan, uđem u kupatilo pre njega, odvrnem vrelu vodu, bacim ždrak da vidim kad dolazi, čim ga ugledam zavrnem vodu i pobegnem u kabinu. Šta god da odvrne, prvo će sekund dva ići vrela voda, a on konjina mora odma da gurne ruke pod mlaz. Umrem od smeha u kabini dok psuje što se ispekao. On popizdi, ja srećan što sam ga čačnuo i sve je OK. Nije to jedino. Imam još par sitnih đavolija koje mu priređujem. Odoh sad.
- Gde ćeš?
- Četvrtak, jedan i deset. Uskoro dolazi sa sastanka radne grupe. Skupljao sam pčele ovih dana, idem da ih pustim kod njega u kancelariju. Uvek kada je preko dvadeset pet stepeni ostavlja otvoren prozor.