Na sva usta

Tika je hteo da napravi na sred ulice montažnu garažu i skupljao je potpise od komšija.
- Komšija, šarni ovde začas, žurim. Moram još dosta njih da obiđem. Skoro svi su potpisali.
- Šta ti je to?
- Ma, za onu garažu što sam ti pričao.
- Koju garažu?
- Ma, na parkingu, tamo na kraju. Imam neku limenu montažnu garažu, pa da je stavim tamo, evo, skoro svi su potpisali...
- Čekaj, ako je tamo staviš, zagradićeš stazu i trotoar. Kako će onaj komšija da prolazi?
- Nema veze, ne pravi on problem. Što tebi smeta, ako njemu ne smeta?
- Kako da mu ne smeta, neće moći da priđe kući uopšte?
- Ma, ko ga jebe, nema kola.
- ?!? Neću da potpišem.
Posle toga je Tika na sva usta srao o meni da sam ga ujeb’o k’o niko svoj’ i da mu je samo moj potpis falio da montira garažu, pa posle da otvori prodavnicu pića i Bog da ga vidi!