Naći se

- Pozdrav, druže. Evo, ja došao da vidim Opela.
- Slobodno razgledaj, ima šta da se vidi, hehe.
- I šta kažeš, hiljadu i osamsto za ovo? Što je mnogo, mnogo je.
- Pa dobro, za koliko bi ti hteo?
- Pazi, fino si ga ti našminkao na slikama, ali sad kad ga vidim ovako uživo... pa ne bih ti dao više od hiljadu i dvesta.
- Molim??? Pa mi nemamo onda o čemu da razgovaramo.
- Nema problema, ali vidi kome ćeš ovakvog da ga uvališ za te pare. Ovu rđu ovde nisi slikao, a ovde vidim da neko ulje curka, mora da ima još neku falinku.
- Može za hiljadu i sedamsto, ispod toga ni euro!
- Prijatelju, ja se godinama bavim automobilima, ne možeš za te pare da ga prodaš, hiljadu trista pedeset ako hoćeš, ako nećeš, da se razilazimo k'o ljudi. Plus si napisao "HITNO!".
Kakav si bre to čovek, majku mu. Petoro usta 'ranim. Da se nađemo na hiljadu i po i teraj. Dogovoreno?
- Može, to je zato što sam dobar čovek, ali da mi daš i onu dizalicu pored garaže.
- Jebeš ga, kad ide tele, nek' ide i uže.

- Stojane, mužiću moj dragi, jesi li ošišao ovcu?
- Onako, dadoh mu za hiljadu i po.
- Šta?
- Pa nisam mogao za više, video onu rđu, video da curi ulje, vid... gde si ti pošla?
- Idem na Kaćku petlju da ti dopunim tih trista. Nesposobnjakoviću!