Prijavi se

Nađe se poneki

veseliPevac 2013-01-27 01:10:01 +0000

Током писања историје на својим животним страницама, како златним, тако и неким другим словима, не гине ти сусрет са свим и свачим, од светице до курве, игле и локомотиве, просјака и буржуја, апенца и нове јамахе, пеглице и неког снажнијег Немца, друга и олоша, врхунског пичића и оне уз коју не би ни бицикло наслонио. Но, ту су и пријатељи, међу којима ће се издвојити они које ваља чувати,јер су то ретки пријатељи који се не плаћају и који не очекују стално нешто за узврат, што би матори рекли малобројни пријатељи којих можеш имати тек толико да их набројиш на прсте једне руке, ако ти фале три до четири прста.

-Царе, идем вечерас да се видим са Милицом.
-Опа, опа, ко из топа. Ако! Дај да видимо шта би могао да обучеш за вечерас.
-Хтео сам да ти се захвалим, да ми је ниси набацио не би ништа од тога било...
-Ма дај бре, шта ми се захваљујеш, него вечерас да ми тамо осветлаш образ, ево ти кључ од мог аута, да мало убрзаш след ствари.

-Ћале, а што кева и ти не одете код кумова вечерас?
-Каквих бре кумова? Вечерас ти мама гледа серију, а ја преузимам у петнаес до, има лига шампиона.
-А мислио сам... Треба једна мала да ми дође, забацујем већ који пут, изгледа да сам је коначно упецао.
-Мала,а? О, сунце ти јебем, дај телефон да окренем кума... До кад треба да останемо?