Nadrkano prepodne

Ustajem na posao. Krećem da zapalim cigaru pre umivanja, ali malo sutra. Nema ni jedne cigare. Oblačenje, lomljenje niz stepenice, i trk na posao u nadi da je neka trafika otvorena u pola šest ujutro, kad i ovde jedno veliko pušenje. Subota, trafike rade od sedam.
Ulazim nadrkan u firmin autobus u nadi da ću još malo dremnuti. Taman seo i uvatio sanak, kad upadaju na sledećoj stanici klinci sezonci. Kreće dreka i vika kako su se napili sinoć i s kime su se potukli. Majke im ga spalim...
Nekako preživljavam tu torturu, kad lik iza mene počinje da peva i zviždi. Mislim u sebi ,ovaj nije normalan, koji mu kurac u pola šest ujutro da peva?
Napokon stižem na posao, ulećem u radionicu, kad se pojavljuje moj šef sa nekim svojim privatlukom.
Vidim da će danas da se valja privatno i da je ovo je samo početak loseg dana. Preživece se.
Prvo ću da odradim nesto za firmu, pa ću onda to njegovo, ali nemože! Sivonja zapeo da se odradi onaj njegov privatluk.
Nekako uspevam da odradim to njegovo sranje i firmin posao. Na jedvite jade zavrsavam posao.
Pola dva, spremam se kući, kad se pojavljuje onaj pevač iz autobusa, da se i njemu nesto odradi, onako ispod ruke.
Jaooooo, kako mi je naleteo. Dreka i vika se čula na drugi kraj pogona. Mislim da sam mu spomenuo i jebao deset kolena u nazad.
Odlazim kući napokon. Sretan i presretan...