Nadžodžiti se

Kalemegdan,nedelja popodne,dva ljuta rivala gospodin Raka,inače devizni
penzioner,i gospodin Mića živahni penzioner,bivše vojno lice,pikaju partiju šaha.

Situacija je krajnje napeta,živahni Mića je u nezavidnoj poziciji jer se polako nazire kraj partije,i polako mu postaje jasno da su sanse za pobedu male.

Onda ide zoom na Mićino lice,gde se graška znoja palako sliva niz njegovo
naborano čelo,situacija je uzavrela,ovaj potez je odlučujući!
Mićina nervoza je na vrhuncu, o da li će to njegovo srce izdržati?!

Na svu muku nailazi i vremešni gospodin Mladja,inače penzioner Mladja je poznat po tome da voli da gura nos tamo gde mu nije mesto,da daje razne komentare,klasičan provokator, i u svakoj čorbi mirodjija.

I onda se situacija zakuvava:
Mladja:"Mićo bolje predaj partiju,nisi ti za to,šah je za inteligentne ljude,bolje idi hrani golubove"
Raka:"Daj Mladjo pusti čoveka da igra"
Mladja"Ma šta da igra kad nema pojma,nek se zanima sas sudoku"

Mića se "pretvara na monstruma" od besa.

"Ma more da se teraš ti u tri lepe,šta si mi se nadžodžio tu dišeš mi za vrat,
ne mogu od tebe da igram,mršš odatle da ti ne izbijem te veštačke zube"